Zapadni Balkan je dublje nego ikada ranije uključen u programe EU, ali poverenje javnosti u proces pristupanja bledi a iza toga u najvećoj meri stoji poljuljani kredibilitet Unije, ocenila je analitičarka Jovana Marović, članica Savetodavne grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Marović kaže da je EU naizmeničnim pohvalama sa slabim uslovljavanjem, tolerisanjem bilateralnih veta i davanjem prednosti kratkoročnim geopolitičkim sporazumima nad kriterijumima vladavine prava omogućila domaćim elitama na Zapadnom Balkanu da preuzmu proces pristupanja dok orijentisani na reforme gube poverenje.
Na jaz između normi i prakse u slučaju proširenja EU na Zapadni Balkan deluje nekoliko faktora, uključujući izlizanu normativnu moć.
Marović kaže da kada nazadovanje ostane nekažnjeno, nosioci moći na Zapadnom Balkanu mogu da tvrde, često ubedljivo, da Brisel na kraju nagrađuje geopolitičko usklađivanje i makroekonomske projekte, a ne dobro upravljanje.
Ona ukazuje i na problem razočaranja reformatora i zatvaranja prostora za unutrašnju kritiku.
"Civilno društvo, nezavisni mediji i proevropski političari vide da iskreni napori donose malo opipljivih dobitaka, dok ukorenjeni akteri i dalje dobijaju sredstva i prilike za fotografisanje. Preterano pozitivna naracija EU čini više od toga da prikriva istinu, ona aktivno ućutkuje kritičke glasove, posebno iz civilnog društva", istakla je analitičarka.
Prema njenim rečima, kada pohvale EU nisu praćene stvarnim reformama, domaćim telima za praćenje stanja, aktivistima i reformski orijentisanim političarima postaje teže da pozovu vlade na odgovornost.
"Kada se jednom uključe kao ključni partneri u ranim fazama pristupanja, akteri civilnog društva se sve više isključuju iz kasnijih faza, posebno u poglavljima o vladavini prava, gde je njihov doprinos najvažniji", rekla je Marović.
Ona kaže i da optimistične poruke, kada su odvojene od sprovođenja standarda, ne samo da potkopavaju normativni uticaj EU, već i zatvaraju prostor za unutrašnju kritiku efikasno delegitimišući one koji ukazuju na razliku između formalnog poštovanja zakona i istinske transformacije.
U analizi "Od normi do buke: Zašto EU govori o reformama ali podstiče pad na Balkanu" Marović dalje ukazuje na strateški vakuum odnosno na činjenicu da spoljni igrači ulaze u prostor koji je ostavila nedosledna EU vezujući elite Zapadnog Balkana za alternativne finansijske i bezbednosne mreže i razvodnjavajući dugoročni uticaj EU.
"Ukoliko Unija ne uskladi svoje instrumente sa svojim osnivačkim vrednostima, proširenje rizikuje da postane prazan ritual. EU mora da vrati uslovljenost, izoluje proces (proširenja) od svakodnevne politike država članica i vidljivo osnaži domaće reformatore", zaključila je Marović.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service/Dati Bendo
