Skoro potpuno zamiranje procesa proširenja Evropske unije na Zapadnom Balkanu postalo je i bezbednosni problem, zbog sve većeg uticaja trećih zemalja u tom rovitom regionu, ocenio je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.
Kovačevski je u intervjuu za EURACTIV rekao da je Skoplje, donoseći neke teške odluke, demonstriralo svoju posvećenost evropskim integracijama, ali da EU i dalje nije donela odluku o otvaranju pretpristupnih pregovora.
"Ne možemo pre i posle svakog samita EU formirati ili obarati vlade, to je naprosto neodrživo", rekao je Kovačevski povodom samita Unije zakazanog za 23. jun, na kojem će biti reči o proširenju.
On je upozorio da proširenje više nije samo pitanje proširenja kao takvog, niti je samo političko ili ekonomsko pitanje.
"Posle napada Rusije na Ukrajinu, a u svetlu uticaja trećih aktera u regionu Zapadnog Balkana, proširenje je postalo bezbednosno pitanje", rekao je Kovačevski za EURACTIV na marginama GLOBSEC bezbednosnog foruma u Bratislavi.
Lider EU treba 23. juna da se sastanu sa liderima šest država Zapadnog Balkana, uključujući i dve sa kojima Brisel već pregovara i dve koje imaju status kandidata. Nakon toga treba da bude održan i samit na kojem će biti reči o eventualnom davanju Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU.
Severna Makedonija godinama ima status kandidata, ali još nije započele pregovore zbog veta Bugarske. Pošto je Brisel povezao evropski put Severne Makedonije i Albanije, takođe kandidata, nisu otvoreni pregovori ni sa Tiranom.
"Severna Makedonija je kandidat za članstvo u EU 17 godina, i tokom tih 17 godina pokazali smo naš angažman i posvećenost u procesu integracije", rekao je Kovačevski, precizirajući da je njegova zemlja uskladila 45% svog zakonodavstva sa zakonima Unije i reformisala institucije.
"Doneli smo mnoge teške odluke, a jedna od njih je bio i Prespanski sporazum kojim smo uspeli da rešimo spor oko imena sa susednom Grčkom i da postanemo članica NATO", rekao je premijer.
Dodao je da "istovremeno, EU nije ispunila svoj deo (obećanja) i započela pregovore, a Severna Makedonija i Albanija su na zahtev Bugarske ostale taoci u procesu proširenja".
Sofija blokira početak pregovora EU sa Skopljem zbog spora oko istorije i jezika. Iako je još 2017. osnovana zajednička komisijas koja treba da reši spor dve zemlje oko istorije, i Sofija i Skoplje se slažu da nije postignut napedak.
"Do ovog trenutka, nema dokumenta oko kojeg bi obe strane mogle da se saglase", potvrdio je Kovačevski.
Mešovite istorijske komisije, prema njegovi rečima, nisu ništa novo, bilo ih je i u drugim zemljama, i njihov je zadatak da nađu istorijske činjenice.
"Ali ne sme da ih instrumentalizuje nijedna od dve strane za koje rade, zato što ta osetljiva pitanja mogu da budu zloupotrebljena u političke svrhe i da kreiraju negativno javno mnjenje", rekao je Kovačevski.
Upitan za zabrinutost da bi sporazum sa Skopljem mogao da obori sadašnju bugarsku vladu premijera Kirila Petkova i dovede na vlast prorusku koaliciju, Kovačevski je rekao da "izgleda da su to pitanja koja se uvek pojave pre nekog samita EU".
On je ipak ocenio da je važno pozabaviti se pitanjem uticaja trećih država na Zapadnom Balkanu.
"Videli smo taj uticaj tokom priprema za Prespanski sporazum, tokom procesa ulaska u NATO, tokom krize sa korona virusom i antivakserskim kampanjama, i vidimo ga uvek pre svakog samita EU", rekao je makedonski premijer.
"Uvek kad se kredibilitet EU smanji zbog nedonošenja odluka, uticaj tih aktera i tih zemalja raste, baš kao i nacionalizam. Zato EU treba da ima jasnu strategiju, mora biti odvažnija u procesu odlučivanja", dodao je Kovačevski.
Upitan kakve će biti reakcije ako Ukrajini bude odobren status kandidata, pošto mnogi to vide kao preskakanje reda u kojem čekaju zemlje Zapadnog Balkana, Kovačevski je rekao da Ukrajinci "zaslužuju da se bore za svoj prosperitet i za svoju budućnost u EU.
"Možemo samo da im poželimo sreću u težnjama da dobiju kandidaturu za EU, ali EU mora da bude svesna da i ona treba da ispuni svoj deo, a ne samo da obećava", rekao je Kovačevski.
"Zato što je ispunjavanje njenog dela obećanja ono što čuva kredibilitet i ono što čini da ljudi budu zadovoljni kad vide da se poštuje to što prave ustupke, promene, usklađivanja", dodao je premijer Severne Makedonije.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock/Alexandros Michailidis
