Podrška koju je Austrija pružila državama Zapadnog Balkana na samitu na kojem su Ukrajina i Moldavije dobile status kandidata za EU, doprinela je da dođe do pozitivnih pomaka za region koji je već dugo blokiran u čekaonici Unije, ocenila je austrijska ministarka za EU i ustavna pitanja Karoline Edštadler.
Na sastanku u junu, na kojem su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za EU, Austrija se zauzela za Zapadni Balkan i insistirala da Unija ne sme da zapostavi taj region.
Sada treba "iskoristiti tu dinamiku, koja je i rezultat upornosti Austrije na poslednjem sastanku Evropskog saveta u junu", naglasila je Edštadler.
Ona je rekla da je od tog samita već dosta toga napravljeno.
"Konkretna perspektiva za Bosnu i Hercegovinu da dobije status kandidata, kompromis Bugarske i Severne Makedonije o održavanju prve pretpristupne konferencije sa Albanijom i Severnom Makedonijom, važan su rezultat tih napora", rekla je Edštadler u intervjuu za EURACTIV.
"Austrija je predložila takozvanu postepenu integraciju zemalja kandidata u važnim političkim oblastima, na njihovom putu ka punopravnom članstvu", rekla je ministarka.
Pojasnila je da to znači da bi "proces proširenja, već u ranim fazama zemljama kandidatima doneo konkretnu korist".
Ukoliko EU ne uspe da zemljama Zapadnog Balkana pruži jasnu perspektivu, njeno oklevanje bi, upozorava Edštadler, moglo da otvori vrata za uticaj drugih stranih aktera u regionu.
"Ako Evropa dopusti da tu nastane vakuum, ispuniće ga Rusija, Kina ili Turska. To ne može biti u našem interesu. Zapadnom Balkanu je mesto uz nas, svih šest zemalja je već puno toga postiglo i ta dostignuća zaslužuju priznanje", rekla je Edštadler.
Ipak, Zapadni Balkan nije samo "bezbednosno pitanje", nego pre svega pitanje kredibiliteta EU - utoliko pre što "zemlje Zapadnog Balkana delom već 20 godina čekaju u redu", naglasila je austrijska ministarka.
Za Austriju je zato, prema rečima ministarke, od odlučujuće važnosti da taj region ne bude skrajnut zbog Ukrajine i Moldavije.
"Uz svo razumevanje za nove kandidate, moramo da pazimo da ne stvorimo kandidate prvog i drugog reda", rekla je Edštadler.
"Zato je Austrija uvek naglašavala da je potreban napredak za Zapadni Balkan - konkretno početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, status kandidata za Bosnu i Hercegovinu i vizna liberalizacija za Kosovo", dodala je ona.
Navodeći da Austrija uporno osuđuje rusku agresiju i da se solidarisala se sa Ukrajincima, koji "svakodnevno pokazuju kako se brane evropske vrednosti", Edštadler je naglasila da na nove kandidate za članstvo u EU ne treba primenjivati drugačija merila.
"Temeljni ugovori EU ne predviđaju nikakvu ubrzanu proceduru i nema prečica. U tom procesu moraju za sve kandidate da važe isti standardi", rekla je ministarka.
Govoreći o planiranim reformama u EU, Edštadler je ocenila da je važno započeti reforme u skladu sa preporukama Konferencije o budućnosti Evrope, koja je završena u maju, ali i naglasila da ukidanje konsenzusa prilikom donošenja određenih političkih odluka u EU "nije univerzalni lek".
Taj konsenzus je "sa jedne strane, na primer kod uvođenja sankcija Rusiji demonstrirao jedinstvo EU. Sa druge, u mnogim oblastima već važi pravilo kvalifikovane većine, pa i onima u kojima još nema rešenja, kao što je pitanje migracija", reka je Edštadler.
Austrija je dugo oklevala da se pridruži pozivima za ukidanje načela konsenzusa, koje se u EU primenjuje kada je reč o spoljnopolitičkim i odbrambenim pitanjima.
Austrijski kancelar Karl Nehamer je sredinom juna naglasio da je princip konsenzusa za zemlje srednje veličine, poput Austrije, važan da bi sačuvale uticaj u EU. Ipak, od tada je austrijska vlada ublažila stav.
"U načelu, potpuno podržavam da se razmotri pravilo konsenzusa, da bi se brže stiglo do odluke", rekla je Edštadller.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Bundeskanzleramt.at BKA
