Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da ne postoji "alternativa evropskim integracijama" i da je pomaganje EU tom procesu jedini odgovor nadolazećoj ekonomskoj krizi.
Eskobar je 30. avgusta na panelu Bledskog strateškog foruma koji je u Sloveniji okupio EU, Zapadnog Balkana i dugih evropskih zemalja izjavio da EU mora da uradi puno kako bi pojednostavila proces.
"Ali mnogo više rada moraju da urade vlade država na svojoj strani kako bi proces integracija bio moguć, dok neke države uopšte ne uspevaju da ispune svoje obaveze", rekao je Eskobar.
Eskobar je rekao da je jedini odgovor na ekonomsku krizu koja nadolazi ekonomska integracija regiona i da podržava svaku inicijativu tog tipa, među kojima je i inicijativa "Otvoreni Balkan".
"Ne treba nam nova strategija integracija. Treba da uložimo duplo više energije u implementaciju strategije koju sada imamo", rekao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD je na panelu "Evropska unija i Zapadni Balkan: Ko je spreman".
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak izjavio je da je EU definitivno spremna za države tog regiona.
"Impuls je tu i države tačno znaju šta se od njih očekuje. Za Srbiju je jako bitno da EU vidi napredak u dijalogu Beograda i Prištine", izjavio je Lajčak.
On je rekao da EU posmatra kako će proći izbori u Bosni i Hercegovini i kako će biti formirane institucije i da će Crna Gora "pronaći kompas koji je izgubila pre dve godine".
"BiH ima najgoru migraciju u regionu. Ali ljudi ne odlaze zbog multietničkog sastava države. Ljudi odlaze zbog korupcije koja je sveprisutna u regionu", izjavio je Lajčak.
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit izjavio je da sada kada se Zapadni Balkan nalazi u situaciji strateškog konflikta, EU mora da uradi mnogo institucionalnog posla na svojoj strani kako bi olakšali integraciju.
"Želeo bih da vidim promenu političke kulture u državama. Integracija mora poteći iz naroda ne samo iz zakona. Ovo je ključ za stvanje mira", rekao je on.
Šmit je rekao da regionu nije potreban drugi Dejtonski sporazum već da ljudi u Bosni i Hercegovini vole jedni druge i da preuzmu inicijativu na sebe odlučujući šta treba da bude urađeno.
"Svih šest država Zapadnog Balkana treba da se fokusiraju na odnos sa EU. U drugom planu je regionalna razmena gde je potrebno da se smanji broj problema koji je usporavaju", rekao je Šmit.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donika Gervala izjavila je da je za Balkan glavno pitanje da li je EU stvarno spremna da brani svoje vrednosti i da se bori za svoje principe.
"Postoje bolje priprimeljene države na balkanu koje su spremne da se identifikuju u potpunosti sa evropskim vrednostima i one koje uošte nisu. EU treba da odmah otvori svoja vrata spremnim", rekla je Gervala.
Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković započela je svoje izlaganje na orvaranju panela poslovicom "kako ćemo, lako ćemo" i dodala da ako EU ne želi nešto, ona će uvek tražiti preduslove kojim će držati državu ispred ulaza.
"Mi nismo dobili status kandidata, nismo ispunili uslove. Moje pitanje je da li je Ukrajna ili Moldavija ispunila uslove", izjavila je Turković.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Ranko Krivokapić izjavio je da postoje više procesa proširivanja u regionu sem procesa proširivanja Evropske unije i da su neka od njih protiv evroitegracije Crne Gore.
"Druga proširenja su mnogo agresivnija i direktnija. To smo videli u ratu u Ukrajini i to sada osećamo danas na Balkanu. Sada su druga proširenja u većem fokusu od evrointegracija i ona pokušavaju ih zaustave", rekao je Krivokapić.
Saracin: Proširenje EU na Zapadni Balkan je put kojim treba ići
I specijalni predstavnik Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuel Saracin ocenio je da je proširenje EU najmoćniji alat transformacije Unije i naglasio da je da cilj Nemačke potpuno članstvo svih šest država Zapadnog Balkana.
Saracin je izjavio da je Zapadni Balkan prelep region sa brilijantnim društvima i velikim ljudima.
"Jasno je da on (Zapadni Balkan) pripada Evropskoj uniji i jasno je da je to put kojim treba da ide. Nemačka posvećenost evrointegracijama Zapadnog Balkana je tu", izjavio je Saracin.
On je na panelu "Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan: Staro osećanje novog početka" rekao da je cilj Nemačke puno članstvo šest država tog regiona i da svaki njihov građanin bude građanin EU, sa istim pravima i istim obavezama.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nikola Starović izjavio je da je Srbija na svim nivoima osudila rusku agresiju na Ukrajinu usaglašavajući se time sa režimom Evropske unije i da se samo u uvođenju sankcija nije mogla uskladiti zbog "devastirajućih ekonomskih posledica" koje bi pretrpela.
"Time što Srbija nije punopravni član EU ona ostaje bez političke i ekonomske sigurnosti, kao što je ostala i bez paketa pomoći tokom pandemije korona virusa koje su druge države dobile", rekao je Starović.
On je dodao da je Srbija u potpunosti posvećena ulasku u EU i da se, iako je propustila neke prilike, sada nalazi u vrlo povoljnom položaju, ali da ni sada ne zna da je poizitivan ishod definitivan.
Dvodnevni Bledski strateški forum (BSF), 17. po redu, počeo je 29. avgusta, a ove godine posvećen je krizi multilateralnog poretka i pronalaženju odgovora međunarodne zajednice na posledice rata u Ukrajini.
BSF koji pod ovogodišnjim nazivom "Vladavina moći ili moć pravila" otvorili su ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon, predsednik Slovenije Borut Pahor i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Izvor: Beta
Foto: Bledski strateški forum
