Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je ministarku rada Elizabet Born za novu premijerku, što je naišlo na kritike drugih političkih partija.
Born (61) je nasledila Žana Kasteksa koji je u ponedeljak, 16. maja, podneo ostavku, što je bilo očekivano posle Makronovog reizbora na mesto predsednika države u aprilu.
Francuska je posle 30 godina dobila ženu na čelu vlade, a Born je tek druga žena na tom položaju posle Edit Kreson koja je bila premijerka od 1991-1992, pod socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom.
Prvi zadatak nove premijerke biće da osigura da Makronova centristička partija i njeni saveznici dobro prođu na parlamentarnim izborima u junu.
Njeno imenovanje je odmah izazvalo različite reakcije drugih partija.
Makron je prethodnih nedelja nagovestio da će novi šef vlade biti zadužen za "ekološko planiranje", jer želi da od Francuske napravi "veliku ekološku naciju".
Poslanik Mano Obre iz levičarske partije Žan Lika Melanšona izjavio je da je Born "osuđena za klimatsko nedelovanje", misleći na sudsku presudu kojom je Francuska osuđena zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova.
Poslanik Tjeri Marijani iz desničarskog Nacionalnog saveza ocenio je da je funkcija premijera izgubila na važnosti i da je postala neka vrsta "direktora kabineta" pod Makronom.
Bivša ministarka i poslanica iz redova Republikanaca Nadin Morano je takođe njeno imenovanje uporedila sa "vladavinom direktora kabineta".
Born je bila ministarka rada u Makronovoj prethodnoj vladi, od 2020. godine. Pre toga je bila ministarka saobraćaja i zatim ministarka za ekološku tranziciju, takođe u Makronovoj vladi.
Makron i Born će, kako se očekuje, narednih dana imenovati novu vladu.
Nova vlada će, kako je obećao Makron, pripremiti predlog zakona koji će se odnositi na rastuće troškove života u Francuskoj gde skaču cene hrane i energenata.
Ako Makronova stranka osvoji većinu u parlamentu predsednica vlade će morati da osigura da izmene penzionog sistema koje je obećao predsednik budu izražene u zakonu, uključujući i podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina. Predložene promene su kritikovali radnici, sindikati i levičarski glasači.
Predstojeći izbori će odlučiti koje grupe drže većinu mesta u Nacionalnoj skupštini koja ima konačnu reč nad Senatom u francuskom zakonodavnom procesu.
Izvor: EURACTIV.com, Beta
Foto: Beta/AP
