Đorđa Meloni, liderka krajnje desne italijanske partije Braća Italije (FDI), potrudila se da svoju partiju makar na rečima oslobodi fašističkog nasleđa i tako uspela da je učini favoritom na vanrednim izborima, zakazanim za 25. septembar.
Braća Italije vode u svim anketama, a sama Meloni (45) uživa najveću naklonost birača od svih partijskih šefova i u slučaju izborne pobede vrlo verovatno će postati premijerka Italije.
Stasom sitna, ali energična i harizmatična Meloni svoju partiju vodi pod motom "bog, zemlja i porodica".
Na izborima 2018. Braća Italije su osvojila svega nešto više od 4% glasova, a njihova se popularnost prema anketama sada kreće oko 23%, što je mnogo više od one koju uživaju partneri u desnom izbodnom savezu - Liga Matea Salvinija i Forca Italija Silvija Berluskonija.
Uspela je da pridobije mnoge birače nezadovoljne statusom kvo, "naređenjima" iz Evropske unije, visokim životnim troškovima i slabom perspektivom za mlade Italijane.
Meloni obećava da će smanjiti poreze i birokratiju, povećati izdatke za odbranu, zatvoriti granice kako bi sprečila "islamizaciju" Italije, sa EU ponovo pregovarati o temeljnim ugovorima kako bi se povećale nadležnosti Rima i da će se boriti protiv "LGBT lobista".
Meloni tvrdi i da planira da zaustavi depopulaciju Italije tako što će podstaći natalitet, ali da neće dozvoliti naturalizaju stranaca pošto smatra da je u Italiji na delu "etničko potiskivanje".
Jedan od razloga popularnosti Braće Italije je što se, za razliku od većine ostalih etabliranih stranaka, među kojima su i Salvinijeva Liga i populistički Pokret pet zvezda, prošle godine nisu pridružili vladi premijera Marija Dragija.
Braća Italije, čiji je naziv izveden je iz prve strofe italijanske himne, politički su naslednik neofašističkog Italijanskog socijalnog pokreta (MSI-Misini) koji su posle Drugog svetskog rata osnovale pristalice fašističkog diktatora Benita Musolinija.
Simbol im je plamen ispred boja italijanske zastave - zelene, bele i crvene, slično simbolu bivšeg francuskog neofašističkog Nacionalnog fronta.
Međutim, Meloni, svesna da mora da pridobije i umerenije birače, nedavno izjavila da je "italijanska desnica još pre više desetina godina prepustila fašizam istoriji".
U 2016. objavljenoj video-poruci ona je rekla da je Musolini učinio niz grešaka, među kojima su glavni rasni zakoni i ulazak u rat, ali je istovremeno dodala da je on i "učinio mnogo toga, iako ga to ne opravdava".
Prošle godine rekla je da u Braći Italije "nema mesta za nostalgiju prema fašizmu, za rasističke hipoteze i antisemitizam".
Rođena 1977. u rimskoj radničkoj četvrti Garbatela, Meloni se veoma rano uključila u politiku. Još kao tinejdžer pridružila se podmlatku MSI, Mladoj fronti, a karijeru nastavila kao mladi rukovodilac u pođednako ekstremnoj Nacionalnoj alijansi, koja je nasledila Misine.
Izabrana je za poslanika 2006. i postala i podpredsednica donjeg doma parlamenta, a dve godine kasnije, sa 31 godinom, postala je ministarka za omladinu u vladi Silvija Berluskonija, kao najmlađi član neke vlade u posleratnoj istoriji Italije.
Braću Italije osnovala je 2012. godine. Svoj je pol, majčinstvo, naciju i religiju uspešno koristila kako bi širila svoje političke ideje.
"Ja sam Đorđa. Ja sam žena, majka, Italijanka i hrišćanka", izjavila je 2019. na jednom partijskom skupu u Rimu, delovi tog govora su kao remiks pretvorene i elektronsku dens pesmu.
Meloni je oštro kritikovala pandemijske mere vlade Marija Dragija, posebno obavezni zeleni certifikat za zaposlene kao dokaz da su vajkcinisani, ali je za razliu od Salvinija i Berluskonija, koji su negovali odnose sa Kremljom, stala uz Dragijevu snažnu podršku napadnutoj Ukrajini.
Đorđa Meloni je i predsednica panevropske Partije evropskih konzervativaca i reformista (ECR), koja okuplja evroskeptične partije desnice.
Izvor: EURACTIV.com/AFP
Foto: EPA-EFE/FABIO CIMAGLIA
