Nakon što se u Italiji liderka ekstremno desne partije Braća Italije Đorđa Meloni nametnula kao vođa desne koalicije, Italijanska razjedinjena levica planira da birače okupi oko žene koja se, iako nestranačka ličnost, proteklih godina profilisala kao jedna od vodećih političarki levo od političkog centra.
Eli Šlajn, tridesetsedmogodišnjakinja sa dvojnim američkim i italijanskim državljanstvom, svoje je organizatorske sposobnosti usavršila u dve kampanje za bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu. Zbog izraženog zalaganja za socijalnu pravdu, često je porede sa američkom demokratskom aktivistkinjom i članicom Kongresa Aleksandrom Okasio-Kortez.
Šlajn, bivša evroposlanica ispred italijanske Demokratske partije, privukla je pažnju italijanske javnosti kada je 2020. godine sprečila desnicu da preuzme vlast u do tada tradicionalno levičarskoj pokrajini Emilija-Romanja.
Svojevremeno se kao evroposlanica hrabro surotstavila i lideru desničarske Lige Mateu Salviniju, u vreme kada je on zahtevao usvajanje antimigrantskih zakona i držao vatrene govore protiv migranata.
Šlajn će sada, po svoj prilici, pokušati da osujeti i prognoziranu ubedljivu pobedu Đorđe Meloni i njene koalicije krajnje desnice na opštim izborima 25. septembra. Koaliciju predvode Braća Italije, a u njoj su i Salvinijeva Liga i nešto umerenija Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija.
Veruje se da će u slučaju pobede, Meloni biti sledeća italijanska premijerka.
"Ne pomaže svako žensko liderstvo ženama", rekla je Šlajn tokom predizborne kampanje na skupu u Modeni.
"Ništa ne pomaže imati ženu premijera, ako se sva prava ostalih žena ukinu, uključujući i pravo kontrole nad sopstvenim telom", dodala je Šlajn, aludirajući na najave da će Meloni ograničiti pravo žena na pobačaj.
Šlajn je na izborima u severnoj pokrajini Emilija Romanja učestvovala na čelu pokreta Hrabra i osvojila najveći broj preferencijanih glasova. Njen pokret, iako tek osnovan, na tim izborima je osvojio četiri odsto glasova, što je levom centru pomoglo da spreči pobedu krajnje desnice.
Posle izbora Šlajn je imenovana za potpredsednicu tog regiona zaduženu za jednakost i životnu sredinu, a istakla se angažmanom za žene, mlade, migrante i LGBT zajednicu.
Ona italijansku političku elitu okrivljuje da vodi "paternalističku" politiku koja ne uzima u obzir mišljenje ljudi na čije živote utiče.
Zbog političkih neslaganja je 2015. godine napustila i Demokratsku partiju, čiji je predstavnik bila u Evropskom parlamentu. Uzrok je bio smer kojim je ta partija levog centra krenula pod vođstvom Matea Rencija, koji je tada bio njen lider i premijer.
Na izborima u septembru će učestvovati kao nestranačka ličnost, i kao nezavisni kandidat na izbornoj listi Demokratske i progresivne Italije, koju predvodi lider demokrata Enriko Leta.
Vrbovanje Šlajn deo je pokušaja levice da privuče neopredeljene, prvenstveno mlađe birače. Bio je to deo i Letinih napora da stvori progresivnu koaliciju koja će zalečiti podele na italijanskoj levici. Međutim, lider demokrata nije uspeo da poveže stranke levice u jedinstvenu izbornu koaliciju što je samo povećalo prednost krajnje desnice.
"Nije tajna da sam se nadala širokj koaliciji", rekla je Šlajn u Modeni agenciji AP. "To se nije dogodilo zbog nekih taktičkih odluka za koje mislim da su bile pogrešne", dodala je ona.
Leta je isključio bilo kakvu mogućnost izborne saradnje sa nekadašnjim saveznikom, populističkim Pokretom pet zvezda, nakon što je i taj pokret, suprotno odluci levice, učestvovao u obaranju vlade nacionalnog jedistva premijera Marija Dragija.
Istovremeno, partije centra odbile su saradnju sa Letom nakon što je on ušao u savezništvo sa nekim manjim, ali radikalnijim strankama levice.
Levica je u kampanji kao ciljeve predstavila minimalnu garantovanu platu, regulisanje pitanja skraćenog zapošljavanja, i tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.
Međutim, krajnja desnica je njene argumente uspevala da uguši desničarskom retorikom i taktikom. Tako je Meloni izazvala buru kada je na društvenim mrežama okačila snimak žene koju su navodno silovali migranti, a i redovno je posećivala izbegličke centre kako bi dokazala da su pretrpani i da su migranti problem, iako ih sada u Italiju stiže daleko manje nego ranije.
"Jasno je da moramo da pokušamo da preokrenemo tu desničarsku retoriku. To je retorika koja svakodnevno pronalazi neprijatelje, na kojima se iskaljuje sav socijalni bes, ali realno ona ne nudi nikava rešenja za probleme ljudi. To je strategija koja je toliko stara koliko je i ciniična", rekla je Šlajn.
"Možete da ušminkate stvari i pokušate da prevarite ljude. Na nama je da raskrinkamo tu prevaru radi bolje budućnosti", dodala je Šlajn.
Ona se ne ustručava ni da govori o strahovanjima italijanskih partnera, pogovoto u Evropi, da su Meloni i njena u neofašizmu ukorenjena partija, naslednica nekadašnjeg profašističkog Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), pretnja za demokratiju.
"Uzori Đorđe Meloni su (bivši američki predsednik Donald) Tramp, koji je podstakao napad na Kapitol...i (mađarski premijer Viktor) Orbani koji je pre manje od meseci i po dana rekao da rase ne treba da se mešaju, koji je u velikoj meru ukinuo pravo na azil u svojoj zemlji i koji kreira zakone protiv LGBT zajednice", rekla je Šlajn agenciji AP.
Eli Šlajn uživa veliku poluarnost u Emiliji Romanji, gde je odlučila da živi posle školovanja u Bolonji.
Ipak, njena politička uverenja nisu do sada morala da prolaze proveru na nacionalnom nivou, a etablirane političke partije njene ideje koje idu u prilog najranjivijim grupama u društvu uglavnom smatraju isuviše levičarskim. Mnogi, ipak, smatraju da je odluka Enrika Lete da je pozove na svoju listu dokaz da je pred njom značajna politička karijera.
"Nikada nisam učestvovala u nekoj izbornoj kampanji u kojoj nisam morala da se dokažem protiv rezultata anketa. Nadam se da će tako biti i u ovoj kratkoj, teškoj kampanji", rekla je Šlajn.
Izvor: AP
Foto: Evropski parlament
