Uz tekuće francusko predsedavanje EU i predstojeće parlamentarne izbore, Emanul Makron neće imati grejs period na početku drugog predsedničkog mandata. Opozicija, i desnica i levica, odlučnija je nego ikad da reizabranom predsedniku uzme parlamentarnu većinu.
Francuske partije spremaju se za parlamentarne izbore u junu koji će dodatno promeniti odnos snaga između socijalista i Republikanaca koji se već bore da opstanu.
Umesto njih, glavni protivnici Makronove centrističke Republike u pokretu su partija krajnje levice Nepokorna Francuska Žan-Lika Melanšona i partija krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.
Obraćajući se po zatvaranju birašta 24. aprila, Makron, koji je osvojio drugi uzastopni mandat, kako mu dozvoljava Ustav, obećao je "metode obnove" i dodao da njegovi prvi koraci neće biti isti kao pre pet godina.
Makron je u drugom krugu dobio oko 58% glasova i prvi je aktuelni predsednik u poslednjih 20 godina koji je ponovo izabran.
Zvanični rezultati biće saopšteni 27. aprila a ceremonija inauguracije trebalo bi da bude najkasnije do 13. maja.
Centrista Makron je 2017. godine prvi put izabran za predsednika i tada je sa 39 godina postao najmlađi šef države koji je uzdrmao tradicionalne stranke, levicu i desnicu, koje su se smenjivale na vlasti.
Kampanja za oba kruga izbora održana je u svetlu brige građana o kupovnoj moći, epidemije korona virusa i rata u Ukrajini.
Ko je za Makrona?
Francuze 12. i 19. juna čekaju parlamentarni izbori.
Kako piše EURACTIV, s obzirom na ograničen manevarski prostor zbog nedostatka saveza mimo postojeće većine, Makronov kamp će nastojati da ubedi glasače drugih političkih sklonosti ili, u najboljem slučaju, sklopi posredne saveze "na teritorijama gde može".
Profesor političkih nauka sa Univerziteta u Atini i stručnjak za francuski politiku Tanasis Dijamantopulos veruje da bi Makron mogao da izgradi "predsedničku većinu koja bi počela sa Republikancima i dostigla levicu, uključujući verovatno Socijalističku partiju i, naravno, ekologe".
Prema njegovim rečima, Makron mora da se "približi ekolozima". Njegovo obećanje da će imenovati premijera koji će biti "zadužen za ekološko planiranje" korak je u tom pravcu.
Međutim, pitanje je da li će tako i biti. Dijamantopulos upozorava da bi planovi mogli da se promene, zavisno od rezultata parlamentarnih izbora koji će nagnuti vladu više u levo ili u desno i tako definisati Makronove izbore.
Podsećanja radi, 2017. Makron je izabrao Eduara Filipa sa desnog centra za premijera, iako nije bio priniđen na to, pošto je stekao solidnu većinu u parlamentu, i još nekoliko ministara sa desnice.
U međuvremenu Makron energiju mora da posveti i francuskom predsedavanju EU.
"On treba da osigura da tekuće francusko predsedavanje EU koje traje do 30. juna bude uspešno. Uskoro će biti organizovana i konferencija o Zapadnom Balkanu koja će pružiti priliku da se počne preispitivanje politike proširenja EU", rekla je za EURACTIV Tara Varma iz Evropskog saveta za spoljne poslove.
Ona je rekla i da će Makron ponovo morati da preuzme odgovornost i dužnosti evropskog diplomatskog vođstva.
"Pomenuo je Ukrajinu u pobedničkom govoru. Trebalo bi da odmah otputuje u Kijev sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da pokažu evropsku podršku Ukrajini", rekla je Varma.
Izvor: Beta/EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
