Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je u Briselu da su neke države članice EU vrlo eksplicitno dale do znanja da se od Srbije očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, što kako je dodao, znači uvođenje sankcija Rusiji.
Selaković je rekao da su među tim državama bile Poljska i baltičke republike, i da je osam do devet članica na sastanku Saveta EU 16. maja načelno govorilo na tu temu.
On je dodao da "ne mali" broj značajnih država nije koristio ovu priliku da se "na neki način dokazuje nad Srbijom i iznosi takvu vrstu zahteva", objavljeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova posle sastanka Saveta EU za spoljnu politiku kome su prisustvovali i šefovi diplomatija Zapadnog Balkana.
Poruka Srbije je bila jasna. Ona je ukazala da je od početka ukrajinsko-ruskog sukoba zauzela jasnu poziciju, da nema podrške oružanim rešenjima sporova, i da je za poštovanje ključnih načela međunarodnog javnog prava, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti međunarodno priznatih država, članica UN, što Ukrajina jeste, rekao je Selaković.
"Mi smo svoju poziciju utvrdili svojim glasanjima u relevantnim međunarodnim organizacijama, na prvom mestu u Generalnoj skupštini UN", rekao je Selaković dodajući da se kredibilitet da Srbija nastupa sa tih pozicija ne dovodi u pitanje.
Rekao je da je skrenuo pažnju na ekonomsku situaciju u Srbiji, i na činjenično stanje odakle ona dobija gas, naftu, i ukazao na različitu poziciju Srbije u odnosu na sve druge koji su nastupali na Savetu za spoljne poslove.
Selaković je posebno istakao istupanje mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je, kako je rekao, poslao nedvosmislenu poruku i povukao paralelu između Srbije i Mađarske, uz razliku da je Mađarska deo EU.
Sijarto je rekao da EU ne treba od Srbije da očekuje donošenje tako teške odluke sve dok Srbiji ne ponudi nešto što će biti najmanje jednako šteti koju bi ona pretrpela, a to je momentalno članstvo u EU, dodavši da je Srbija već odavno zrela za to da postane država članica EU.
Selaković je zahvalio Sijartu kao i vladi mađarskog premijera Viktora Orbana na stalnoj, principjelnoj, jasnoj i veoma čvrstoj podršci evropskom putu Srbije.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je 16. maja uveče u Briselu da Srbija treba što pre da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i da održavanje bliskih odnosa sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina više nije kompatibilno sa evropskim integracijama.
Posle radnog ručka ministara spoljnih poslova članica EU i ekonomija Zapadnog Balkana, tokom dvodnevnog sastanka Saveta EU za spoljne poslove, Borel je novinarima rekao da Unija "razume teškoće" i da "mnogo ceni" glasanje protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali da od kandidata za članstvo i partnera "očekuje da se u potpunosti usklade sa spoljnom politikom".
"Za mene je jasno, i za mnoge od mojih kolega u Savetu EU za spoljne poslove, da održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom više nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU. Te dve stvari u isto vreme nisu kompatibilne", kazao je Borel.
Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, naveo je i da neutralan stav prema sukobu u Ukrajini predstavlja "lažan koncept".
"Neutralnost u svetlu rata u Ukrajini je lažan koncept. Jedna zemlja je izvela invaziju na drugu i stavljanje njih u istu ravan znači da nema razlike između napadača i napadnutog. To nije moguće", dodao je.
Borel je rekao da EU pozdravlja "strateške i hrabre izbore" onih partnera koji se u potpunosti usklađuju sa njenom spoljnom politikom i sankcijama Rusiji.
"To nisu svi, ali su mnogi. Ministri su izrazili jasno očekivanje prema partnerima kao budućim članicama da budu posvećene evropskim vrednostima i spoljnoj politici EU. Oni koji to još nisu uradili, a Srbija je jedna od njih, treba što je pre moguće da se usklade i da primene sankcije", naveo je Borel.
On je rekao da su se Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija "u potpunosti uskladile" sa spoljnopolitičkim odlukama EU i da zbog toga mogu biti izložene većoj pretnji od Rusije.
Dodao je da se i Bosna i Hercegovina "uskladila sa merama" EU prema Rusiji, kao i Kosovo, "iako nije moralo, jer ga nekoliko članica Unije ne priznaje".
Borel je kazao da su šefovi diplomatija članica EU poslali "snažnu poruku" ministrima sa Zapadnog Balkana da je potrebno "više strateškog delovanja" kad je reč o reformama i bilateralnim pitanjima.
"Postoji potreba za pomirenjem na Zapadnom Balkanu, kao što postoji potreba da se momentalno otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dalje odlaganje je neodrživo, jer obe zemlje ispunjavaju sve uslove", naveo je.
Šef evropske diplomatije je rekao i da Kosovo ispunjava sve uslove za viznu liberalizaciju.
Naveo je da je na radnom ručku bilo reči i o situaciji u BiH i da su predstavnici EU "ponovili posvećenost jedinstvenoj i suverenoj državi Bosni i Hercegovini".
"Zanemarivanje sprovođenja reformi i demontaža državnih institucija su inkompatibilni sa evropskom perspektivom", dodao je.
Borel je rekao da su šefovi diplomatija razgovarali i o dijalogu Beograda i Prištine i izrazio nadu da će "pre leta" biti održan novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
"Ministri EU su izrazili uverenje da svi prethodni sporazumi (u dijalogu) treba da budu primenjeni. Iako i Srbija i Kosovo izražavaju posvećenost dijalogu, kada sednu zajedno, nema napretka. Potrebno je izgraditi poverenje", kazao je visoki predstavnik EU.
Borel je rekao i da će EU nastaviti da uvodi sankcije Rusiji, ali je izrazio žaljenje što danas nije postignut dogovor o uvođenju šestog paketa restriktivnih mera Moskvi, koji uključuje zabranu uvoza nafte iz Rusije. Tome se protivi nekoliko zemalja, od kojih Mađarska najčvršće.
"Nažalost, danas nije bilo moguće postići dogovor o finalizaciji šestog paketa sankcija Rusiji", kazao je Borel.
Na pitanje da li je uveren da će biti postignut dogovor o uvođenju šestog paketa sankcija Rusiji, Borel je odgovorio "zašto ne".
On je osudio rusku blokadu ukrajinskih luka, navodeći da ona, zbog nemogućnosti izvoza žitarica, ima znatan negativan uticaj na svakodnevni život ljudi u Africi i Aziji.
Izvor: Beta
Foto: EU
