Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre najavio je 27. septembra nastavak podrške Brisela zvaničnom Beogradu u reformi pravosuđa i izradi seta pravosudnih zakona.
Žofre je na predstavljanju prvih radnih tekstova tih zakona naglasio njihov značaj za nastavak evropskih integracija Srbije i jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa sa aspekta potreba građana i privrede u Srbiji.
Prvo se menjaju Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaca, a ostali zakoni u oblasti pravosuđa biće usklađeni sa ustavnim amandmanima u roku od dve godine.
Žofre je podsetio da su građani Srbije, na referendumu, u januaru, podržali ustavne promene u oblasti pravosuđa i ocenio da su one ključne za nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa i jačanje vladavine prava.
Prema njegovim rečima, one su i ključni aspekt puta Srbije ka EU, ali i za dobrobit građana i države Srbije.
Rekao je da EU "toplo pozdravlja" rad Ministarstva pravde i Vlade Srbije u toj oblasti kao i, kako je kazao, njihove kontakte sa Savetom Evrope po pitanju reforme pravosuđa.
Naglasio je značaj mišljenja Venecijanske komisije na te zakone, te ocenio da će njihova primena u praksi biti od velikog značaja za usklađivanje srpkog sa evropskim pravosuđem.
Rekao je da su ti zakoni značajni za pregovaračka poglavlja 23 i 24 na evropskom putu Srbije.
Prema njegovim rečima, EU, u oblasti reforme pravosuđa, radi sa Ministarstvom pravde Srbije na budžetu od 30 miliona evra.
Ukazao je i na značaj primene zakona u praksi i za demokratičnost države i vladavinu prava.
"Spremni smo da pomognemo Srbiji da ojača vladavinu prava", rekao je on.
Naglasio je da Vlada Srbije može da računa na EU kako bi reforma u oblasti pravosuđa bila uspešna.
"Svaki zakon je efikasan, onoliko koliko je efikasna njegova primena", rekao je Žofre.
Ministarka pravde Maja Popović je rekla da su jačanje samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa cilj tog seta pravosudnih zakona, te naglasila njihov značaj za vladavinu prava.
Kazala je da ti zakoni "podrazumevaju suštinsko isključenje politike" iz oblasti pravosuđa.
Rekla je i da "kompletno državno rukovodstvo" razmišlja i o načinima za pobljšanje materijalnog položaja sudstva, te zahvalila EU i Savetu Evrope na podršci u reformi pravosuđa.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac je rekla da će ta zakonska rešenja biti mera ustavnih promena u oblasti pravosuđa.
Prema njenim rečima, reforma pravosuđa ne sme da ostane samo na rečima, već treba da bude sprovedena u delo.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović pozdravila je rad na setu pravosudnih zakona i najavila mišljenje te institucije nakon mišljenja Venecijanske komisije.
Radne verzije pravosudnih zakona objavljene su na sajtu Ministarstva pravde, a zainteresovani su pozvani da daju predloge i sugestije.
Izvor: Beta
Foto/Video: Beta
