Evropska komisija predložila je peti paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje i zabranu uvoza ruskog uglja, kao i sankcije u oblasti brodskog i drumskog saobraćaja. Zabrana uvoza ruskog uglja ujedno je i prvi embargo na uvoz nekog fosilnog goriva iz Rusije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je 6. aprila u Evropskom parlamentu da, posle zločina ruskih snaga u mestu Buča kod Kijeva, treba pojačati pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina i još više zaoštriti sankcije.
Ona je precizirala da predloženi novi paket sankcija počiva na šest stubova, a da je prvi zabrana uvoza ruskog uglja koji godišnje vredi četiri milijarde evra.
Drugi element sankcija je, prema njenim rečima, potpuna zabrana transakcija sa četiri ruske banke, među kojima je i VTB banka, koja je druga po veličini u Rusiji. Precizirala je i da te četiri banke u Rusiji imaju zajedno udeo od 23% u ruskom bankarskom sektoru.
Nove sankcije donose i zabranu uplovljavanje ruskih brodova, ili brodova kojima upravlja Rusija u luke u Evropskoj uniji. "Ta zabrana će drastično ograničiti opcije za rusku industriju da dođe do ključnih dobara", rekla je Fon der Lajen.
Ona je rekla da se pooštrava i zabrana izvoza u Rusiji u oblastima "u kojima je Rusija posebno ranjiva", i to "od kvatnih kompjutera i naprednih mikročipova, do sofisticirane tehnologije i transportne opreme", što ukupno vredi oko 10 milijardi evra.
Kao peti elementa novog paketa sankcija, predsednica Komisije je navela ciljane zabrane uvoza iz Rusije, vredne 5,5 milijardi evra, koje obuhvataju i dvrnu građu, cement, prehrambene proizvode iz mora ili alkoholna pića, a treba da preseku dotok novca do ruskih oligarha.
I konačno, biće preduzete ciljane mere da se onemogući učešće ruskih firmi na javnim tenderima u EU, kao i prekinuta svaka finansijska podrška ruskom javnom sektoru, rekla je Fon der Lajen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Dodala je da se predlaže i nastavak uvrštavanja osoba bliskih Putinu na spisak sankcionisanih pojedinaca.
Navodeći da "te sankcije neće biti poslednje", Fon der Lajen je rekla da mere slične sankcijama EU u ovom trenutku sprovodi više od 40 zemalja u svetu.
"A očekujemo i od ostalih da poštuju naše mere, ili u najmanju ruku da ih ne zaobilaze i miniraju. To je bila i naša poruka Kini na samitu prošlog petka", rekla je Fon der Lajen.
Ona je 5. aprila nagovestila Evropska komisija radi na dodatnim sankcijama koje bi uključivale zabranu uvoza nafte, ali nije pomenula embargo na ruski gas, čemu se oštro protive pojedine članice EU, prvenstveno Nemačka.
SAD i Velika Britanija su obustavile uvoz ruske nafte, a pojedine zemlje EU najavile su da će smanjiti energetsku zavisnost od Rusije. Poljska je saopštila da planira da blokira uvoz uglja i nafte iz Rusije, dok je Litvanija jedina do sada prestala da uvozi i ruski zemni gas.
Visoki predstavnik EU Žozep Borel izjavio je "da je stav EU veoma jasan" i da "nastaviti da uvodi sankcije sve dok traje ruska agresija" na Ukrajinu.
"Poavljam, naša meta nije ruski narod. Naša meta je Kremlj, i polička i ekonomska elita koja podržava Putinov rat u Ukrajini. Cilj sankcija je da zaustave bebzirno, nehumano i agresivno ponašanje ruske vojske i da donosiocima odluka u Kramlju pokažu da će za svoju ilegalnu agresiju platiti visoku cenu", saopštio je šef evropske diplomatije.
Novi paket sankcija mora da bude usvojen jednoglasno, odnosno svih 27 zemalja EU mora da ga podrži.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Evropski parlament
