Rastuće cene građevinskog materijala znače rast budžeta i kašnjenja, što je ugrozilo projekte koje sufinansira EU kroz višegodišnju strukturnu investicionu šemu.
Ipak, Evropska komisija izbegava odgovornost i onima koji upravljaju projektima u članicama uvodi obavezu "da se svaki slučaj analizira i odredi najbolji pravac akcije".
Programski period 2014-2020. bliži se kraju i članice EU treba da završe projekte do kraja 2023. Ako to ne urade, države će morati da vrate sredstva u budžet EU.
Međutim, cene građevinskog materijala dostigle su rekordne visine i finansijske alokacije za mnoge projekte nisu dovoljne. Pravila EU o fleksibilnosti dozvoljavaju ograničeno povećanje troškova u projektima koje finansira, obično između 10 i 15%, ali to ne pokriva tekuće stope inflacije.
Cene proizvođača industrijskih proizvoda počele su da rastu u junu 2020. i njihov rast je pre oko godinu dana nadmašio rast potrošačkih cena.
To je posebno evidentno u mnogim "kohezionim zemljama" - onim u kojima je bruto nacionalni prihod po stanovniku ispod 90% proseka EU, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi.
Istovremeno su u mnogim zemljama koje sprovode većinu od strane EU finansiranih strukturnih investicionih projekata, a koji treba da im pomognu da se razviju, cene povećane brže nego u mnogo razvijenijim članicama.
Posebno su pogođeni materijali poput čelika, cementa i polistirena. To je uglavnom posledica rasta cena materijala potrebnih za njihovu proizvodnju, uključujući aluminijum, gvožđe, plastiku i naftu, a kao rezultat prekida u lancima ponude-tražnje tokom pandemije i rata u Ukrajini.
U Slovačkoj je skok cena već prouzrokovao kašnjenje jednog od najvećih infrastrukturih projekata koji se plaća fondovima EU - produženje tramvajskih linija u Bratislavi, u vrednosti od 90 miliona evra.
Pavol Kovačik iz Udruženja građevinarstva u Slovačkoj kaže da je to samo "vrh ledenog brega". "Imamo problem u svakom građevinskom projektu", rekao je. Neki projekti samo kasne a neki su potpuno zaustavljeni.
Slovačko ministarstvo za investicije i regionalni razvoj potvrdilo je da su u opasnosti projekti vredni 1,2 milijarde evra. U Češkoj je reč u sumi od 1,3 milijarde evra.
Češka traži pomoć Evropske komisije
Ministar za regionalni razvoj Češke Ivan Bartoš pozvao je EK da interveniše. "Važno je da EU pomogne Češkoj i drugim zemljama po tom pitanju", rekao je Bartoš.
On je uveren da EU može da olabavi pravila i da više vremena korisnicima fondova EU da sprovedu projekte. Kako je dodao, programski period bi mogao da bude produžen za godinu dana kako bi se imalo više vremena da se novac efikasno iskoristi.
Međutim, "EK ne podržava produženje za period 2014-2020. kako bi se izbegli dalji negativni efekti na početak programa u periodu 2021-2027.", rekao je za EURACTIV izvor u EK dodajući da će biti razmotrene neke fleksibilnosti.
"Odgovornost organa koji upravlja nekim programom je da analizira svaki slučaj i odredi najbolji pravac delovanja u skladu sa propisima EU i nacionalnim zakonodavstvom", objasnio je izvor. Takav stav je u skladu sa stavom EK iz novembra.
Slovačka razmatra indeksaciju
U Slovačkoj je u maju Nacionalni savet usvojio izmene zakona o fondovima EU koje omogućavaju povećanje finansiranja projekata finansiranih od strane EU. Nadležno ministarstvo je o tome razgovaralo sa EK i ona je dala zeleno svetlo.
Kako će tačno biti povećano finansiranje, odlučiće organ koji upravlja projektom. Jedno od rešenja je indeksacija, kako je predložilo ministarstvo transporta.
Ministar ekonomije Ričard Sulik rekao je da indeksacija već postoji u nekim projektima a tamo gde ne postoji, omogućiće je amandmani.
Međutim, lokalne uprave upozoravaju da mere moraju brzo da budu sprovedene jer je programski period skoro gotov i svaka je nedelja važna.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
