Turska, Švedska i Finska potpisale su memorandum o procesu pridruživanja Švedske i Finske savezu NATO. Ankara je saopštila da će ukinuti veto i podržati zahtev Finske i Švedske za članstvo u toj vojnoj alijansi.
"Sa zadovoljstvom mogu da kažem da imamo sporazum koji otvara put Finskoj i Švedskoj da se pridruže NATO-u" i koji rešava "zabrinutost Turske oko izvoza oružja i borbe protiv terorizma", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Kao NATO saveznici, Finska i Švedska su se obavezale da će u potpunosti pomoći Turskoj protiv pretnji po njenu nacionalnu bezbednost . To uključuje dalje izmene njihovih zakona, borbu protiv delovanja Radničke partije Kurdistana i postizanje sporazuma o izručenju s Turskom", rekao je Stoltenberg novinarima.
Stoltenberg je rekao da će lideri NATO-a u 29. juna uputiti formalni poziv Švedskoj i Finskoj da se pridruže Alijansi.
Memorandum su 28. juna potpisali turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu i njegove kolege iz Finske i Švedske, Peka Havisto i Ana Linde.
Potpisivanju su prisustvovali predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Finske Sauli Ninisto i švedska premijerka Magalena Anderson.
Dogovor je usledio posle višečasovnih razgovora u kongresnom centru u Madridu gde se održava samit Alijanse.
Finski predsednik je saopštio da referendum potvrđuje da će Turska na samitu u Madridu podržati poziv dvema nordijskim zemljama da postanu članice NATO.
"Naš zajednički memorandum naglašava posvećenost Finske, Švedske i Turske da pruže svoju punu podršku protiv pretnji po bezbednost jedne druge", naveo je Sauli. "To što postajemo saveznici u NATO-u dodatno će ojačati tu posvećenost", dodao je.
Finska i Švedska su obećale da neće davati podršku kurdskim grupama u Siriji koje se bore protiv Islamske države, a koje Ankara smatra teroristima.
Takode su potvrdile da neće uvoditi ograničenja na prodauju oružja Turskoj.
Kancelarija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana saopštila je da je Turska "dobila šta je htela".
Švedska i Finska, koje su već ispunile mnoge uslove za članstvo u vojnoj alijansi, započele su formalni proces pristupanja u maju.
Pošto dobiju zvaničan poziv za članstvo, svih 30 članica NATO moraju da ratifikuju njihov zahtev za članstvo, što u mnogim državama podrazumeva odobrenje parlamenta.
Do tada će dve zemlje moći da učestvuju na svim sastancima, ali bez prava glasa.
Stoltenberg je izjavio da postizanje dogovora šalje jasnu poruku predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
"Želeo je manje NATO-a, sada Putin dobija više NATO-a na svojim granicama. Tako da je ono što dobija suprotno od onoga što je zapravo tražio", rekao je šef vojne alijanse.
Ruska salata na NATO samitu
Dok svetski lideri optužuju Moskvu da izaziva najveću bezbednosnu krizu i predstavlja direktnu pretnju po bezbednost članica NATO, u jednom od restorana u mestu gde se održava samit služila se Ruska salata.
Na početku radnog dela samita NATO 29. juna, Stoltenberg je rekao da se Alijansa suočava sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata i da Rusija predstavlja "direktnu pretnju" za zemlje članice Alijanse koja će ojačati svoje istočno krilo kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine.
On je kazao da se saveznici sastaju "u jeku najozbiljnije bezbednosne krize", s kojom su se do sada suočili i da će ovo će biti "samit koji transformiše".
Veče pre toga, međunardoni zvaničnici i novinari koji su u restoranu čekali dolazak svetkih lidera na samit, bili su iznenađeni kada su videli da je prvo jelo na meniju Ruska salata.
Salata od graška, krompira, šargarepe i majoneza često je neizostavna na jelovnicima španskih restorana, ali je ovog puta bila pravi šok za sve prisutne.
Salata je, ipak, rasprodata u roku od nekoliko sati.
Pažnju je izazvao i jelovnik na banketu za ministre spoljnih poslova i odbrane u palati Santa Kruz u centru Madrida.
Poznati španski kuvar Hose Andres je poslužio klasičnu špansku tapu, ali je dodao knedle od paradajza i preimenovao jelo u "Ukrajinsku salatu", kao što je to učinio u svojim restoranima širom Španije.
Izvor: Beta, EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
