Češka je predsedavanje EU počela pripremom upitnika za članice bloka sa ciljem da se shvati da li su otvorene za promene u procesu odlučivanja u EU. Istovremeno je nemački kancelar upozorio na posledice nejedinstva među članicama i istakao da EU više ne može da izdrži nacionalni veto.
Upitnik će se fokusirati na "promene koje mogu da se izvedu u okviru važećih Ugovora, posebno kroz 'pasarela klauzule", rekao je za EURACTIV.cz češki ministar za EU Mikulaš Bek.
Lisabonski ugovor iz 2007. uključuje takozvane prolazne odnosno pasarela klauzule kojima mogu da se menjaju odredbe bez potpune promene Ugovora.
Međutim, aktiviranje te klauzule da bi se uklonilo jednoglasno glasanje u nekoj oblasti politike, posebno u spoljnoj politici, zahtevalo bi da se slože svi ministri u Savetu i, u nekim slučajevima, pristanak Evropskog parlamenta.
Reforma Ugovora EU decenijama je tema u briselskim krugovima, ali uglavnom na nivou teorije. Poslednjih meseci ta tema je dobila na značaju, zajedno sa Konferencijom o budućnosti Evrope (CoFoE), eksperimentom deliberativne demokratije gde su građani dobili reč oko kreiranja politike bloka.
Bek je rekao da je "snažna" preporuke građana EU da se napusti jednoglasno glasanje "politički sporno i veoma kontroverzno pitanje".
"S druge strane, možda ima prostora za neke promene", rekao je češki ministar.
Kako EURACTIV.cz shvata, glasanje kvalifikovanom većinom, sistem u kome bi odluku donelo 15 od 27 članica koje predstavljaju najmanje 65% ukupne populacije EU, veoma je malo verovatno u spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Međutim, kraj jednoglasnosti moguć je u određenim oblastima, poput listi sankcija.
"Nastojaćemo da članice pokušaju da identifikuju, iz njihove perspektive, pitanja kod kojih mogu da zamisle da se sa jednoglasnosti pređe na kvalifikovanu većinu", objasnio je Bek.
Na završnoj ceremoniji CoFoE 9. maja u Strazburu francuski predsednik Emanuel Makron izneo je svoj predlog alternative politici proširenja a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je podršku promeni Ugovora EU.
Međutim, potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica rekla je za EURACTIV da je reč članica poslednja kada je reč o promeni Ugovora.
Bek je priznao da je istraživanje povezano sa pozivom Evropskog parlamenta iz juna da Konvencija otvori Ugovore. Rezultati istraživanja biće saošteni na oktobarskom sastanku Saveta za opšte poslove (GAC), rekao je Bek.
Prema članu 48 Ugovora, Savet mora da glasa prostom većinom da li da ispita predlog EP da se počne Konvencija o otvaranju Ugovora.
Mišljenje članica o diskusiji o promeni Ugovora se veoma razlikuje. "Značajan broj ne smatra realnim da takva debata počne već u oktobru... pošto ima mnogo hitnijih pitanja, poput energetike pred predstojeću zimu". navodi se.
Ipak, kaže evroposlanik i stručnjak za ustavna pitanja Endrju Daf, Savet će morati formalno da odgovori evroposlanicima jer u suprotnom mogu da ga "tuže Sudu pravde zbog propuštanja da deluje po pitanju njihove rezolucije".
Ima više mogučnosti kako bi Savet mogao da reaguje, "uključujući debatu o tome da li pozvati na Konvenciju ili ne, koju bi verovatno pripremila nezavisna grupa", rekao je Daf.
Berlin želi ukidanje jednoglasnosti u spoljnoj politici
U međuvremenu je Nemačka, koja već dugo zagovara reformu EU, pojačala napore za ukidanje jednoglasnosti u glasanju o spoljnoj politici.
Nemački kancelar Olaf Šolc za vikend je upozorio na posledice nejedinstva među članicama i zatražio reformu bloka jer EU više ne može da izdrži nacionalni veto.
"Permanentno nejedinstvo, permanentno neslaganje između članica nas slabi", naveo je u autorskom tekstu za FAZ Šolc.
On je istakao da je očuvanje jedinstva od najvećeg značaja u sve više multipolarnom i geopolitičkom svetu.
"Po meni, to znači kraj sebičnog blokiranja evropskih odluka od strane pojedinačnih članica... Mi jednostavno više ne možemo da priuštimo nacionalni veto, u spoljnoj politici, ako želimo da nas i dalje čuju u svetu velikih sila koje se nadmeću", napisao je nemački kancelar.
On je rekao i da je sada vreme da se zbiju redovi u svim oblastima u kojima se EU predugo borila da nađe rešenja, poput politike migracija, izgradnje evropske odbrane i tehnološkog suvereniteta.
"Nemačka će narednih meseci pripremiti konkretne predloge", rekao je Šolc.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Evropska komisija
