Poverenje u nacionalne institucije širom EU opada u poslednje dve godine, delom i zbog društvenih mreža, pokazao je novi sveobuhvatni izveštaj Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofound).
Izveštaj se odnosi na period od proleća 2020. do proleća 2022, odnosno na dve godine koje su obeležili kovid i ograničenja zbog pandemije, kao i, od nedavno, ruska invazija na Ukrajinu.
"Pad poverenja u nacionalne institucije svakako je posledica tekućih i nagomilanih kriza, poput kovida i rata u Ukrajini. Međutim, to objašnjenje je površno. Neizvesnost koju stvaraju krize pojačavaju društvene mreže, uključujući lažnim vestima i dezinformacijama", rekao je za EURACTIV Bugarska direktor Fondacije Ivajlo Kalfin.
Kalfin, bivši zamenik premijera Bugarske i evroposlanik, na čelu je agencije EU za unapređenje uslova života i rada sa sedištem u Dablinu od 2021.
On je dodao da povećana nestabilnost i strah od onoga što može da donese budućnost deluju kao gorivo za politički angažman i često mogu da vode fragmentaciji.
"Bez ujedinjena oko zajedničkog cilja takvi ljudi su svuda u Evropi politički aktivni i mesto vlasti ustupaju netradicionalnim partijama, često nacionalističkim", rekao je Kalfin.
"Referendum o Bregzitu zapravo su odlučile pasivne pristalice EU koje nisu glasale i koje su omogućile aktivnim protivnicima da pobede. Jasno je da ta odluka nije donela dobro zemlji", dodao je Kalfin.
Pad poverenja
Izveštaj, zasnovan na odgovorima iz onlajn istraživanja koje je obuhvatilo više od 200.000 ljudi širom EU, pokazao je da je poverenje u institucije od početka panedmije palo u proseku za 13,4%.
U najvećoj meri palo je poverenje u nacionalne vlade, za 24,5%, a slede poverenje u zdravstvo (10%) i policiju (8%).
Gledano po zemljama, građani Bugarske, Rumunije, Slovačke, Kipra i Mađarske najmanje su izrazili poverenje u svoje vlade a građani Finske, Danske, Švedske, Portugalije i Luksemburga najviše.
Istraživanje je ukazalo na trend pada poverenja i među ljudima koji su ranije iskazivali visok nivo poverenja, poput onih na finansijski sigurnim pozicijama.
Obrasci života i rada Evropljana
Istraživanje je obuhvatilo faktore koji su obeležili život i rad građana EU u protekle dve godine i njegovi rezultati ukazuju i na rast troškova života, više rada od kuće i nesigurno mentalno blagostanje.
"Rezultati pokazuju da posle pandemije većina ispitanika želi da nastavi da radi na daljinu, svaki dan ili nekoliko puta nedeljno. Udeo takvih je najveći u starosnoj grupi 30-44 godine i među onima sa malom decom", navodi se.
U proleće 2022. godine 12% Evropljana radilo je isključivo od kuće.
Navodi se i da su troškovi života u posmatrane dve godine rasli brzinom bez presedana i prosečna inflacija u 27 članica EU u martu je bila gotovo 8%.
Čak 53% ispitanika reklo je da su u proleće 2022. njihova domaćinstva teško sastavlja kraj s krajem. To je znatno više u odnosu na 45% u 2021. i 47% na početku pandemije 2020.
"Uprkos ukidanju većine restrikcija uvedenih zbog kovida, mentalno blagostanje je u proleće 2022. širom EU bila na nižem nivou nego na početku pandemije. To se može pripisati ratu u Ukrajini oko koga je 70% ispitanika izrazilo veliku ili veoma veliku zabrinutost", navodi se u izveštaju.
Istraživanje je takođe ukazalo na raširenu neisgurnost finansijski ranjivih domaćinstava kojima je energetsko siromaštvo već realnost ili se nazire.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
