Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio je da bi sporazum Moskve i Kijeva o deblokiranju izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda mogao da otvori put ka mogućem primirju u petomesečnom sukobu.
"Dobra vest je da Kremlj želi da se pregovorima dođe do rešenja. Prvi uspeh je sporazum o žitaricama, koji bi se možda mogao polako proširiti na prekid vatre", izjavio je 3. decembra Šreder za nedeljnik Štern i televiziju RTL/ntv.
Šreder je rekao da se prošle sedmice sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.
On je ocenio da se vremenom mogu naći rešenja za ključne probleme kao što je Krim, koji je Rusija anektirala 2014, "možda ne za više od 99 godina, kao u slučaju Hongkonga, ali u sledećoj generaciji".
Kada je u pitanju Donbas, industrijski centar Ukrajine gde se vode neke od najtežih borbi, Šreder je rekao da je situacija tamo komplikovana.
Šreder, Putinov prijatelj, kritikovao je rat u Ukrajini, ali je odbio da osudi ruskog predsednika.
U skladu sa sporazumom koji su Rusija i Ukrajina postigle 22. jula, a koji bi trebalo da pomogne u ublažavanju globalne krize sa hranom, iz ukrajinske luke Odese isplovio je prvi teretni brod sa žitaricama od početka ruske invazije.
Brod "Razoni" pristao je 3. avgusta u inspekcijsku zonu u Crnom moru kod obale Istanbula, a njegovo konačno odredište je Liban. Brod, koji plovi pod zastavom Sijera Leonea, nosi tovar od 26.000 tona kukuruza.
Portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dujarik izjavio je da oko 27 brodova obuhvaćenih sporazumom o izvozu čeka u tri ukrajinske luke, spremno za polazak.
U međuvremenu, Rusija je optužila SAD za direktnu umešanost u rat u Ukrajini i to ne samo slanjem oružja Kijevu.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da komentari zamenika šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadima Skibickog za britanski Telegraf dokazuju umešanost Vašingtona u sukob.
Skibicki je rekao da se američki i ukrajinski obaveštajni zvaničnici konsultuju pre napada i da Vašington praktično ima veto na predviđene ciljeve, ali da američki zvaničnici ne daju direktne informacije o meti.
”Bajdenova administracija je ta koja je direktno odgovorna za sve raketne napade koje Kijev odobri na stambene oblasti i civilnu infrastrukturu u naseljenim delovima Donbasa i drugih regiona, koji su doveli do masovnih civilnih žrtava”, saopštilo je 2. avgusta ministarstvo na čijem čelu je Sergej Šojgu, Putinov bliski saradnik.
Ukrajina i Zapad gotovo svakodnevno optužuju Moskvu za raketne napade na civile.
Odbacujući navode o "neisprovociranoj agresiji" na Ukrajinu i ciljane napade na civilne mete, ruski zvaničnici takođe ističu da se nuklearni rat ne sme započeti.
Na konferenciji o neširenju nuklearnog naoružanja u sedištu UN 2. avgusta, ruski diplomata Aleksander Trofimov je rekao da bi Moskva koristila nuklearno oružje samo u odgovoru na napad oružjem za masovno uništenje ili konvencionalnim oružjem kojim bi se ugrozilo postojanje ruske države.
"Nijedan od ta dva hipotetička scenarija nije relavantan za situaciju u Ukrajini", rekao je Trofimov, visoki zvaničnik iz odeljenja ruskog ministarstva spoljnih poslova za neširenje i kontrolu naoružanja.
Izvor: EURACTIV.com with Reuters
Foto: Beta/AP
