Svaki četvrti Evropljanin svoju finansijsku situaciju opisuje kao "nesigurnu", više od polovine smatra da postoji ozbiljan rizik da će postati nesigurna u narednim mesecima, a 80% je već bilo prinuđeno da načini teške izbore pri kupovini, pokazuje istraživanje.
U šest evropskih zemalja – Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji, sprovedeno je istraživanje o povećanju životnih troškova usled poskupljenja energenata, rasta inflacije i rata u Ukrajini.
Od više od 6.000 učesnika istraživanja, 54% je reklo da je njihova kupovna moć opala tokom protekle tri godine, uglavnom zbog rasta cena hrane, goriva, grejanja i kirija.
Najteže pogođena zemlja je Grčka, gde je 68% anketiranih reklo da je njihova kupovna moć pala "mnogo" ili "donekle". U Francuskoj je taj procenat 63%, u Italiji 57%, u Nemačkoj 54%, u Velikoj Britaniji 48% i u Poljskoj 38%, rezultat je istraživanja koje je za nevladinu organizaciju Sekur popiler sproveo Ipsos.
Oko 80% ispitanika je reklo da je već moralo da pravi značajne kompromise, i to 62% da smanji putovanja, 47% grejanje, 42% je pozajmljivalo novac od prijatelja ili rođaka, 40% je našlo dodatni posao, a 29% je preskakalo obrok.
Većina njih, 64%, reklo je da "često" ili "ponekad" ne mogu da odluče na čemu još da uštede, jer su se već odrekli čega su mogli, 28% anketiranih ostane bez novca do sredine meseca, a 27% često ili ponekad strahuje da će izgubiti kuću.
U proseku je 27% ispitanika u šest zemalja reklo da je njihova finansijska ili materijalna situacija "nesigurna" i da bi "jedan neočekivani trošak mogao promeniti sve", dok je 55% kazalo da mora da vodi računa.
Budućnost za mnoge izgleda još neizvesnija. Većina Evropljana, 55%, kazalo je da osećaju da postoji veliki ili znatan rizik da će doći u nesigurnu finansijsku situaciju u narednim mesecima, a svaki peti smatra da je mogućnost za to veoma velika.
Italijani (70%) i Grci (68%) su najviše zabrinuti, a zatim Britanci (47%) i Francuzi (42%).
Istraživanje je pokazalo da roditelji posebno moraju da "stegnu kaiš" da bi prevazišli krizu. Velika većina, više do 70%, reklo je da su morli da smanje svoje slobodne aktivnosti, frizerske i kozmetičke tretmane i kupovinu odeće da bi očuvali kvalitet života svoje dece.
Gotovo polovina roditelja (48%) je takođe reklo da redovno manje jedu kako bi prehranili decu, a 66% je kazalo da su morali da ograniče aktivnosti dece, ukljčujući izlete i praznike.
U proseku 49% roditelja je zabrinuto da neće moći da zadovolje potrebe svoje dece, a trećina je kazala da već ne može da im obezbedi raznovrsnu ishranu.
Istraživanje je pokazalo i velike razlike između zemalja u pogledu grupa koje su najviše izložene riziku od siromašva – u Nemačkoj su to penzioneri (61%), u Italiji mladi (57%) a u Velikoj Britaniji samohrani roditelji (55%).
Izvor: The Guardian
Foto: Pixabay.com
