Da bi uštedela gas, Nemačka iz penzije izvlači još jednu svoju termoelektranu na kameni ugalj. Istovremeno, austrijska vlada u parlamentu nije dobila dvotrećinsku većinu za uredbu koja bi omogućila da se ponovo reaktiviraju elektrane na ugalj.
Nemačka elektrana treba da bude na mreži od 27. avgusta, pa do kraja aprila 2023. godine. Reč je o termoelektrani Hajden u gradu Petershagen, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, blizu granice sa Donjom Saksonijom, saopštio je operater elektrane, energetska kompanija Uniper.
Od 14. jula ove godine uredbom je dozvoljeno da termoelektrane na ugalj iz takozvane mrežne rezerve ponovo budu stavljene u pogon, da bi se uštedeo gas. U julu je, prema podacima Savezne agencije za mrežne sisteme, udeo gasa u proizvodnji struje iznosio 9,8%.
Iz rezerve je do sada već reaktivirana elektrana Merum u donjosaksonskoj opštini Hoenhameln, čiji je vlasnik češki energetski koncern EPH. To je početkom avgusta bila i prva elektrana na ugalj u Nemačkoj, koja je iz rezerve ponovo priključena na mrežu.
Uniperova termoelektrana je, prema podacima mrežne agencije, druga elektrana koja je vlastima prijavljena za privremenu reaktivaciju. I kompanija Steag iz Esena je najavila da u energetsko tržište ponovo želi da uključi eletrane na kameni ugalj koje su u stanju mirovanja.
Sa snagom od 875 megavata Hajden je, prema navodima Unipera, jedna od najvećih elektrana na ugalj u Nemačkoj.
Radi od 1987. godine, a u poslednje vreme je bila u mrežnoj rezervi, što znači daje samo povremeno proizvodila struju zbog stabilnosti mreže.
Uniper je saopštio i da bi u periodu rada elektrane proizvodnja struje mogla da bude neravnomerna. Razlog su smanjene količine kamenog uglja, zbog ograničenih kapaciteta pruge. Pored toga, Uniper je najavio i planski prekid proizvodnje struje između 23. oktobra I 23. novembra.
Austrija takođe u velikoj meri zavisi od ruskog gasa i vlada u Beču želela je da smanji tu zavisnost tako što bi privremeno suspendovala odluku o napuštanju uglja kao goriva.
Vlada je planirala da industriju pozove da, radi uštede gasa, privremeno pređe na ugalj i naftu kao energente.
Međutim, za takav potez bila joj je potrebna podrška opozicionih socijaldemokrata (SPOe) i desničarske Slobodarske partije Austrije (FPOe).
Ministarka energetike Leonore Gevesler rekla je da odbijanje socijaldemokrata da podrže odluku smatra ppotpuno neodgovornim. Ona je ukazala da termoelektrana Melah u slučaju potrebe može da snabde strujom i grejanjem 260.000 domaćinstava.
Ipak, i SPOe je nagovestila da je spremna za razgovore o pokretanju elektrane. Ta partija, međutim, između ostalog traži da dodatni izdaci koji bi bili izazvani prelaskom industrijskih pogona i preduzeća na nove energente ne budu svaljeni na krajnje kupce.
Austrija je u velikoj meri upućena na gas i prilagođena njegovoj upotrebi za grejanje tokom zimskih meseci. Pored problema sa isporukama gasa, ta zemlja se zbog izrazito sušnog leta suočila i sa ispodprosečnom proizvodnjom svojih hidrocentrala.
Odbacivanje vladine uredbe u parlamentu još je jedan udarac za sve neopularniju koaliciju konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP) i Zelenih.
Izvor: dpa, EURACTIV.com
Foto: vikimedija
