Manje od tri meseca od kako je EU "započela fazu otvaranja" pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, izveštaj Evropske komisije za 2022. nije dobio veliku pažnju javnosti. Pisanje o dokumentu o stanju reformi u zemlji, koji se nekada željno iščekivao, sada se svelo na nekoliko sporadičnih i uglavnom tehničkih vesti. S druge strane, nedavno otvaranje bugarskog kulturnog centra u Ohridu nazvanog po bugarskom caru Borisu III koji se pridružio silama Osovine i zauzvrat dobio velike delove Makedonije i Trakije, izazvalo je buru osuda i gneva u javnosti.
Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za demokratiju IDSCS i Nikola Dimitrov, bivši ministar spoljnih poslova i zamenik premijera za evropske poslove Severne Makedonije
Razbijanje table sa natpisom na centru dogodilo se na dan kada je objavljen izveštaj EK i privuklo je mnogo veću pažnju javnosti. Takav razvoj istakao je ključnu brigu koju dele i autori (teksta): da identitetska politika i revizionistička agenda izmeštaju fokus sa onoga što proces pristupanja mora da bude - transformacija makedonskog društva u skladu sa Kopenhaškim kriterijumima.
Izveštaj ignoriše taj izazov kada proteste koji su izbili u julu definiše kao "proteste... protiv predloga za uklanjanje prepreka za otvaranje pristunih pregovora sa EU". Slično, pozivajući se na "intenzivne debate u parlamentu" o tim predlozima, ne navodi se da parlamentarci tokom debate nisu imali pristup jednom od ključnih elemenata predloga - bilateralnom protokolu između Severne Makedonije i Bugarske.
Konkretno, Severna Makedonija je postigla dobar nivo pripremljenosti (za EU) kada je reč o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici - ostvaren je veoma veliki napredak zahvaljujući potpunom usklađivanju sa EU nakon ruske invazije na Ukrajinu, čime je zemlja još jednom pokazala da je pouzdan partner EU. Pored toga, u izveštaju se konstatuju napori koje su građani uložili u prijem izbeglica iz Ukrajine a koji su dobili privremenu zaštitu.
Severna Makedonija je druga u regionu, posle Crne Gore, po ukupnoj pripremljenosti za članstvo u EU i umereno je pripremljena u većini klastera. U izveštajnom periodu je zabeležila veći napredak od Kosova, Srbije i BiH ali manji od Albanije i Crne Gore.
Zemlja nastavlja da pokazuje posvećenost i isporučuje rezultate u ključnim oblastima. Međutim, Evropska komisija upozorava na ograničeni napredak u radu na preostalim preporukama OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije.
Severna Makedonija je ostala umereno pripremljena u pogledu reforme javne administracije ali je načinila ograničeni napredak u toj oblasti zbog kašnjenja ključnog zakona kojim se promovišu sistem zasluga i suzbijanje kronizma. Komisija je ponovo pohvalila rad Državne komisije za sprečavanje korupcije ali poziva na veću podršku i praćenje njenih nalaza. Zemlja je postigla izvestan nivo pripremljenosti - umereno je spremna u pogledu sprečavanja i borbe protiv korupcije. Zabeležen je određeni napredak, uključujući rezultate u istrazi, krivičnom gonjenju i suđenju u nekoliko skučajeva korupcije, uključujući korupciju na visokom nivou.
Kada je reč o radu parlamenta, u izveštaju se ukazuje na izazove u vidu korišćenja skraćene procedure. Naime, od 213 zakona koje je parlament usvojio u 2021. godini, 81 je usvojen po skraćenoj proceduri. Takođe se dovodi u pitanje procedura "EU zastava".
Eksplicitno je naveden nedostatak napretka u sprovođenju obaveza preuzetih iz "Žan Mone dijaloga", uključujući izmene poslovnika, pojačan vladin nadzor, javna slušanja, parlamentarni kalendar i procedure za zakone pod zastavom EU.
Nacionalni savet za EU integracije u okviru parlamenta trebalo bi više da uradi da obezbedi širok konsenzus o EU agendi. I svi ostali uključeni akteri treba da preuzmu svoj deo odgovornosti za napredak Severne Makedonije u procesu pridruživanja EU.
Izvor: BiEPAG
Foto: BiEPAG
