Austrijski kancelar Karl Nehamer odbacio je predlog predsednika Aleksandera van der Belena, iz stranke Zelenih, da se olakša sticanje austrijskog državljanstva.
"Neće biti ublažavanja državljanstva uz Narodnu partiju", rekao je Nehamer, koji je ujedno i predsednik te konzervativne partije.
Nehamer je za dnevnik Kronen cajtung 29. maja rekao da su i Zeleni, kao partner Austrijske narodne partije u vladi, u koalicionom sporazumu potvrdili da neće biti izmena.
Austriju najesen čekaju predsednički izbori, a Van der Belen, koji se kandidovao za drugi mandat, ponovo je podgrejao raspravu o austrijskom zakonu o državljanstvu, ocenjujući da su uslovi isuviše strogi.
U Austriji, odrasli stranci mogu da zatraže državljanstvo posle deset godina boravka, u mnogim slučajevima i posle šest, ali su uslovi i da nisu krivično kažnjavani, da govore nemački i da mogu da dokažu da imaju stabilne izvore prihoda.
Postoje brojni apeli da se ti uslovi ublaže, posebno za decu rođenu u Austriji. Stav je Van der Belena da bi svako morao da ima pravo na državljanstvo posle šest godina života u Austriji.
"Nemojmo se praviti kao da svako mora da čeka 20 godina na naturalizaciju. Pod određenim uslovima, naturalizacija je za mnoge moguća posle šest do deset godina", rekao je Nehamer.
Istovremeno, krajnje desna opoziciona Slobodarska partija Austrije (FPOe) bi još dodatno pooštrila uslove za prijem u državljanstvo, dok socijaldemokrate (SPOe) i liberalna partija NEOS traže da uslovi za naturalizaciju postanu jednostavniji.
Direktor Austrijskg instituta za ekonomska istraživanja Gabrijel Felbermajer ocenio je takođe da su pravila za sticanje državljanstva previše stroga.
Felbermajer je za austrijsku javnu televiziju ORF rekao da bi velikodušniji odnos prema dodeli državljanstva mogao da učini Austriju privlačnijom, s obzirom da se suočava sa ozbiljnim nedostatkom stručne radne snage.
U Austriji, koja ima nešto manje od devet miliona stanovnika, oko 17% su strani državljani.
Od tog broja, nešto manje od polovine su građani iz drugih članica EU, a među ostalima najveću grupu, više od 60%, čine imigranti iz država sa prostora bivše Jugoslavije.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: EPA-EFE
